Kako napraviti jaku, lako pamtljivu lozinku?

Šifre su veoma važne kako bi sačuvali vašu privatnost. Zato trebate staviti jaku šifru, a da bi šifra bila “jaka” ona ne mora da ima 30 karaktera. Za jaku šifru je dovoljno i desetak karaktera ali da to bude kombinacija velikih i malih slova, brojeva i znakova

Šta ne treba staviti kao šifru?

saveti

To svakako ne bi trebao da bude datum rodjenja, jmbg, vaše ime ili nadimak i
ostali podaci koji se mogu naći npr. na vašem FB nalogu. Šifra ne bi trebalo da bude sastavljena od znakovnih nizova npr. 123456, 111222, asdfasdf i sl. Šifra ne bi smela da bude suvise kratka, mora imati najmanje 7 karaktera. Neke od najčešće korišćenih šifri su password, 123456, abc123, “vaše ime” tako da bi trebalo da izbegavate ovakve šifre.
 

Kako bi trebala da izgleda jaka šifra?security-password-sigurnost-sifra-jaka-sifra

– Da bude dovoljno velika – najmanje sedam do osam karaktera.
– Da bude složena
npr. ako za šifru stavite reč “brojevi” to sigurno neće biti jaka šifra, ali kada bi ovu istu reč napisali u kombinaciji sa velikim i malim slovima, brojevima i znakovima to bi bilo mnogo bolje. Nprbr0jEv1!
Ono što možete menjati u šifri to su npr. o = 0, i = 1, a = @, z = 3, s = $ itd.
Neka neko slovo bude veliko.
Negde u šifri dodajte neki znak npr. !, ?…
 
Na blogu sajta Malware city našli smo dobar predlog kako napraviti “jaku”, a pamtljivu lozinku u nekoliko koraka.v2_8541_lockkey jpg
– Korak 1 – zamislite reč koja za vama nešto znači, recimo – password
– Korak 2 – neka neka od slova odabrane reči budu velika – PASSword
– Korak 3 – između dva slova u datoj reči dodajte brojeve koji za vas imaju neko značenje – PASS26word
– Korak 4 – ojačajte odabranu šifru i povećajte njenu dužinu dodavanjem simbola i znakova interpunkcije –!PASS26word;
 
 
mala-maja-nasmejanaDeca mala-maja-nasmejanaRod
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
SAVETI   Pametan klik za decu                                                                                                       SAVETI      Pametan klik za roditelje
Advertisements

Bezbednost prilikom upotrebe računara i interneta.

Kako se zaštititi 

Jako je važno da naučite po nešto o osnovama rada na internetu, saznajte koje su to akcije koje mogu da vas dovedu u neželjenu situaciju, a koje su bezbedne. savetiJednostavno morate znati koje su potencijalne posledice vaših akcija.

Zaštitite se. Svaki računar koji koristite za surfovanje i slične aktivnosti mora da poseduje program za prepoznavanje i uništavanje virusa koji bi mogli biti destruktivni za vaš računar i podatke koje na njemu čuvate. Sada postoje razni programi koji vam to omogućavaju i koji su veoma pristupačni (veliki broj je i besplatan).

Birajte mesta na Internetu na koje ćete odlaziti. Postoje sadržaji i sajtovi koji su u startu opasniji i gde možete lakše da zarazite kompjuter nekim virusom ali i vi da naletite na neke neprijatne situacije. To su uglavnom porno sajtovi i sajtovi koji su koncipirani oko ilegalnih tema, kao što su hakerski sajtovi, piraterija i slično.

Pažljivo postavljanje ličnih podataka na internetfacebook-privacy-policy

Internet ne zaboravlja. Podaci koji se jednom nađu na internetu će tamo verovatno i ostati jer ćete se pošteno namučiti da ih uklonite. Informacije koje ste postavili nekada davno su verovatno još uvek tu negde i ovo treba da imate u vidu jer ne razmišljamo isto sa 12, 22 i 32 godine. Ono što vam je nekada bilo super zanimljivo sada ćete možda hteti da sakrijete. Savet je da pažljivo birate šta ćete postavljeti na internet, bez obzira jesu li to lični podaci ili vaše slike.

Zaštitite podatke o sebi. Funkcija interneta je da nam olakša život u koliko god aspekata je moguće. Sve više poslova možemo da završimo preko interneta (plaćanje računa preko interneta, slanje izveštaja, konkurisanje na neko radno mesto, kontaktiranje klijenata i prijatelja), on nam štedi vremem i resurse, work at computeršto nije zanemarljivo. Ali isto kao što prilikom podizanja novca na bankomatu nećete dozvoliti da svako vidi vašu šifru, tako ne bitrebalo da objavljujete svoje ične podatke (broj lične karte, računa u banci ili slično) svugde već samo na sajtovima za koje znate da su pouzdani.

Pazite kome i šta pričate. Sve je učestalija pojava internet zajednica, soba za ćaskanje i sl. koje za mnoge predstavljaju najvećeg „potrošača vremena”. Kada se nađemo na nekom od takvih mesta upoznajemo ljude sa kojima pričamo i neposredno delimo informacije za koje ne smatramo da mogu da nam štete. Ukoliko ste aktivni na bilo kojoj sličnoj mreži, treba da znate da najobičnijim ćaskanjem odajete lične informacije o sebi koje drugi mogu da iskoriste, pa u tom smislu obratite pažnju na to šta pričate.

Ono što je vrlo važno, jeste razgovor sa roditeljima ili bilo kim drugim u koga imamo poverenja i kome možemo reći ukoliko doživimo neku neprijatnu situaciju na internetu.

social media

I za kraj jedan lep crtać koji nam pokazuje kako da se ponašamo na internetu i kako da zaštitimo sebe od toga da ostanemo žrtva e-nasilja.