U susret sa nepoznatom osobom

Advertisements

Saveti za decu i mlade o bezbednom korišćenju interneta

Za danas smo izvodjili 4 saveta kojih biste se trebali pridržavati kada ste na internetu.

1. Internet je zajednica ljudi koj su povezani putem računara i zato se prema ljudima koje ne poznaješ na internetu ponašaj kao prema strancima koje srećeš na ulici.

poster_v1.0_473X676

2. Nemoj odavati lične informacije o sebi, svojoj porodici ili prijateljima, posebno one koje se odnose na imena, adrese, brojeve fiksnih ili mobilnih telefona. Druge informacije kao što su ime i lokacija tvoje škole ili tvoje aktivnosti u školi mogu otkriti tvoj identitet nepoznatim osobama. Postoje ljudi koji prate takve informacije i na osnovu njih sastavljaju plan tvojih aktivnosti u roku od nekoliko nedelja. Vodi računa o tome šta govoriš i nikada ne otkrivaj lične podatke.

computer-security-300x300

3. Nikada nemoj pristati na susret sa osobom koju znaš isključivo preko interneta ukoliko za to nemaš dozvolu roditelja. Čak iako tvoji roditelji odobre susret, nikada ne idi sam, već isključivo sa odraslom osobom u koju imaš poverenja.

4.   Koristi zdrav razum! Osoba sa kojom četuješ ili se dopisuješ se može lažno predstavljati.603449_10201373272000802_551662936_n

Još saveta o bezbednom korišćenju  intrneta pronađite na Saveti za decu i mlade

Kako prijaviti lažni profil na Facebook-u?

facebook_shares_dropFacebook kao sastavni, i iskreno rečeno, preterano zastupljeni deo, pa i način života mnogih, kao i sve ostalo, ima svoje dobre i loše strane. Ovde će biti reči o jednoj lošoj, kao i načinu kako da rešite problem koji može prouzrokovati. Dakle, sve je to lepo: otvorite facebook nalog, povežete se sa prijateljima, razmenjujete poruke, slike, video snimke, oživite neki raniji period vašeg druženja, upoznate i nove prijatelje… Imate celo društvo tu pred sobom, na klik od vas. Ali, Internet i Facebook, iako virtuelni svet, nisu pošteđeni prisustva onih koji vam ne misle dobro, raznih sitnijih i krupnijih prevaranata, špijuna, manipulanata, i njima sličnih. Radi se o virtuelnom svetu i mogućnosti za zloupotrebe su samim tim veće, i teže ih je prepoznati.

Koliko lažnih profila ima na Facebook-u?

Od 955 miliona mesečno aktivnih korisnika, 8,3% su lažni profili. Ova brojka u procentima ne izgleda velika, ali kada se prevede u broj lažnih profila, a to je oko 83 miliona, onda shvatimo koliko je ovaj problem velik, i koliko smo na društvenim mrežama izloženi opasnosti, a ne samo zabavi.

Screen-Shot-2012-10-24-at-1.54.41-PM

Ko i zašto kreira lažni Facebook profil?

Jedan on čestih načina zloupotrebe Facebooka

jeste kreiranje lažnih profila. Lažni profili mogu biti različitih „profila“.

Lažni profil za facebookprofilespampreuzimanje identiteta na Facebooku

Drugi kreiraju lažne profile, svesno se predstavljajuću kao određena osoba, sa punim identitetom, ime, prezime, datum i mesto rođenja, i druge opšte informacije, sa jasnom namerom da nekome lično naude, da mu se osvete, i da ga na najgori mogući način kompromituju i ocrne među prijateljima. Svedoci smo da postoji na desetine i stotine, pa može se reći i hiljade lažnih Facebook naloga poznatih i javnih ličnosti. Ali, kako Facebook sve više uzima maha i postaje sve popularniji, sve češće se susrećemo sa činjenicom da se svako jednog dana može suočiti sa gorkom istinom – da je tamo neka besna, izopačena ili pak samo dokona osoba preuzela vaš identitet, lažno se predstavljajući kao vi. U ovom slučaju, to su uglavnom vama poznate osobe. Najednom vam počnu stizati poruke od prijatelja sa pitanjem da li ste kreirali novi profil… A do tog trenutka je već više od pola vaših prijatelja prihvatilo „vaš“ novi zahtev za prijateljstvo… I tu počinju vaši iznenadni problemi…

Lažni Facebook profil – Prijava

Od trenutka kad primetite ili dobijete informaciju o postojanju lažnog profila koji se tiče vas lično, preostaje vam nekoliko mogućnosti. Pre svega morate (na način koji vam najviše odgovara) sve prijatelje obavestiti o postojanju lažnog Facebook profila. Bez obzira da li sumnjate na nekoga nemojte preduzimati nikakve lične akcije i korake – jer uvek postoji verovatnoća da grešite, ili naspram sebe imate neuračunljivu osobu koju sigurno nećete lepim rečima ubediti da odustane od svog „poduhvata“.

link-report-block-this-personZatim, na Facebooku posetite taj lažni profil, i na levoj strani, ispod informacija, liste prijatelja i albuma, na dnu, imate link preko koga možete prijaviti zloupotrebu. Da biste prijavili administratorima Facebooka postojanje lažnog Facebook profila, kliknite na link Report/Block this Person (Prijavite/Blokirajte ovu osobu) i otvoriće se prozor (slika ispod) u kome ćete izabrati razlog prijavljivanja tog Facebook nalog (recimo Fake profil – Lažni profil). Od momenta prijavljivanja lažnog profila sve je u rukama Facebook administratora. Nakon provere oni će reagovati, verujem u nekom razumnom vremenskom razdoblju, ali ne pre nekoliko dana ili nedelja. U svakom slučaju, ne bi bilo loše da i vaši Facebook prijatelji prijave taj profil kao lažan. Pretpostavka je da će tada Facebook administratori brže reagovati i ukloniti lažni nalog, a vas osloboditi dodatnog stresa.

Vodite računa o prisustvu na globalnoj mreži. Nemojte biti paranoični, ali isto tako nemojte razmišljati kako se loše stvari na Internetu dešavaju samo drukako-prijaviti-lazni-facebook-profilgima. I mi smo drugima taj „drugi neko“.

1. Nemojte svakoga prihvatati za prijatelja,

2. adekvatno podesite nalog,

3. vodite računa o ponašanju na društvenoj mreži,

4. ukoliko ste ispod 18 godina obavezno konsultujte roditelje…

Samo tako se možete rešiti generalno opasnih korisnika Facebooka koji se kriju iza lažnih profila: špijuna, prevaranata, silovatelja i drugih opasnih osoba.

Izvor informacija: Kako-Da.net-kako prijaviti lažan Facebook profil?

Jedna zanimljiva animacija pokazuje nam šta je jedino što nam je na internetu nedostupno.

Digitalno nasilje (cyber bullying)

Pod digitalnim (elektronskim) nasilјem podrazumevamo sve one slučajeve kada neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, kameru, računar i sl.) da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio.
Elektronsko nasilje  (cyber bullying) je bilo koji oblik slanja971787_376978732406035_1365267164_nneprimerenih poruka, slika, videa osobama koje ne mogu da kontrolišu ove postupke i imaju za cilj uznemiravanje, povrđivanje, druge osobe. Elektronsko nasilje obuhvata uhođenje, vređanje, širenje nasilnih uvredljivih komentara, snimanje okrutnih video snimaka zlostavljanja ljudi i životinja,  slanje pretećih poruka, slanje neprimerenih poruka, virusa, lažno predstavljanje odnosno korišćenje potpuno lažnog identiteta ili krađa tuđeg identiteta.  Najveći problem jeste proizvodnja i distribucija dečije pornografije i pedofilija, najnemoralniji oblik nasilja na internetu. Dakle, oblici nasilja na internetu su raznovrsni i svaki od njih ima neke negativne posledice na stvarnis svet.
Digitalnim nasilјem ne smatramo slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje, kao ni prijatelјska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta.
Postoji nekoliko bitnih razlika između virtuelnog nasilja i, da tako kažemo, običnog vršnjačkog nasilja.
Vršnjačko nasilje dešava se u direktnom fizičkom i/ili verbalnom kantaktu nasilnika i žrtve, dok se cyber nasilje dešava indirektno odnosno aninimno, preko različitih uređaja (računar, mobilni telefon, televizija). Vršnjačko nasilje dešava se na teritoriji škole, dok se syber nasilje dešava gotovo svuda, u školi, u kafiću, na ulici, u kući, apsolutno svuda gde imamo pristup internetu. Elektronsko nasilje prisutno je non-stop, 24 h. Publika na internetu je mnogo319145-cyber-bullyingbrojna i informacije se na internetu šire zapanjujućom brzinom (danas na internet mreži je prisutno 2 milijarde ljudi). Nasilnici mogu da ostanu anonimnii da se kriju iza lažnih profila, što stvara osećaj straha kod žrtve, a predstavja dalji podsticaj za nasilnika da nastavi dalje da ovim ponašanjem. Bez fizičkog kontakta žrtva nema osećaj koliko je ovaj vid nasilja opasan i štetan. Žrtva elektronskog nasilja može da bude bilo ko, bez obzira na godine, profesiju.
Na internetu je pored cyber nasilja  raširen i govor mržnje, osnosno mržnja, netrpeljivost i diskriminacija usmerena ka različitim nacijama, veroispovestima, etničkim grupama, boji kože, seksualnoj opredeljenosti itd. Iz tog razloga Savet Evrope započeo je kampanju usmerenu na borbu protiv govora mržnje u virtuelnom svetu pod upočetljivim nazivom HATE ME-young people for human rights online.
Posetite stranicu Saveta Evrope Hate Me
i pročitajte na koji način vi možete da postanete deo ove kampanje.
U kampanju se aktivno uključila i naša država, odnosno Ministarstvo omladine i sporta, a ministarka na ovu temu kaže: “Posledice govora mržnje i diskriminacije na Internetu sve više osećaju i u realnom svetu.
Evo i zvaničnog videa kampanje Hete Me, sa upečatljivim početkom-Govor mržnje je možda anoniman, ali njegove žrtve su stvarne! Pogledajte ostatak videa.
483826_331633890292897_1962154457_n
Za kraj jedan zanimljiv  prikaz viđenja interneta danas. Ali ukoliko se zamislimo, ova slika može da nam ukaže na jedan od ozbiljnih problema, lažno predstavljanje i lažni identiteti.
Na internetu nikada ne znate sa kim ste zaista u kontaktu i zato uvek prvo dobro razmislite pre nego što ćete da podelite neku informaciju!