U susret sa nepoznatom osobom

Advertisements

Ask.fm-postavi mi pitanje

pocetna

Ask.fm je veb sajt platforma koja se zasniva na anonimnom postavljanju pitanja i davanju odgovora koju koristi veliki broj dece i mladih širom sveta.

Ona svakom omogućava da obavljuje anonimne komentare i pitanja na nečijem profilu, ali se sve više koristi kao sredstvo za zlostavljanje, maltretiranje i objavljivanje komentara seksualne sadržine.

Prilikom posete sajtu, Ask.fm ohrabruje posetioce da se registruju i počnu sa primanjem pitanja i postavljanjem odgovora. Nakon klika na polje za registraciju pojavljuju se polja u koja treba upisati korisničko ime, ime i prezime, imejl adresu  i lozinku.registracija

Ask.fm daje posetiocima mogućnost da se registruju i putem njihovog Fejsbuk ili Tviter naloga. Nakon unosa ovih podataka, korisnici imaju mogućnost da popune još neka polja koja se odnose na lične podatke kao što su datum rođenja, pol, mesto stanovanja. Nakon toga moguće je dodati i fotografije.

Kada posetilac obavi proceduru registracije, Ask.fm ohrabruje registrovane članove da podele svoje Ask.fm profile na različitim društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Tviter ili Tumblr.

podeli

Kada je link podeljen na internetu, može se pristupiti postavljanju anonimnih pitanja/komentara na stranicu. Prilikom logovanja na sajt, korisnici imaju mogućnost da pronađu osobe za koje znaju da su korisnici Ask.fm mreže i to unoseći imena, korisnička imena ili slične podatke.

Profil korisnika

profil

Gornja slika pokazuje kako izgleda profil na Ask.fm. Glavni deo čini polje koje je predviđeno za postavljanje pitanja, gde svako može postaviti pitanje ili komentar. Korisnik može postaviti anonimno pitanje, ali i može otkriti svoj identitet tako što će odštiklirati polje “pitaj anonimno” pored polja “Pitaj”.

Sva postavljena pitanja i odgovori su prikazani na profilu korisnika ispod dela koji je predviđen za postavljanje pitanja.

Ask.fm na Fejsbuku

Ask.fm je povezan sa društvenom mrežom Fejsbuk: kada korisnik želi da se registruje na Ask.fm, on to može učiniti i preko Fejsbuk mreže.

Ovo samu registraciju čini mnogo lakšom, posebno za decu i mlade, ali to ujedno znači da korisnici imaju mogućnost unakrsnog objavljivanja pitanja koja dobiju i odgovora koje daju na svojim Fejsbuk vremenskim linijama (Facebook timeline).

Ukoliko su pitanja i odgovori unakrsno objavljeni, oni su dostupni svima na Fejsbuku, u zavisnosti od podešavanja privatnosti na toj društvenoj mreži.

Ovo znači da uvredljivi sadržaji, sadržaji koji imaju seksualnu konotaciju, ili sadržaji koji predstavljaju bilo koju vrstu zlostavljanja na internetu mogu dospeti do Fejsbuk profila korisnika.

Postoji još jedan vid povezanosti Ask.fm i Fejsbuk mreže: Ask.fm Fejsbuk aplikacija. Ukucavajući u Fejsbuk pretragu “Ask.fm” Fejsbuk dovodi korisnike do kontakta sa Ask.fm aplikacijom.

Kada se klikne na tu aplikaciju, korisnicima je predočeno da će Ask.fm aplikacija “objavljivati u Vaše ime, uključujući statuse, fotografije i ostalo” i “pristupati Vašim podacima u bilo kom trenutnku”. Korisnicima se ujedno pruža mogućnost da odaberu nivo publike Ask.fm objava: javno, prijatelji, samo korisnik ili prilagođena podešavanja. Pored ovih, postoje i mnoga druga podešavanja.

Uvek imajte u vidu: elektronsko nasilje utiče na stvarni život, a društvene mreže poput Ask.fm na kojima se nalazi ogroman broj dece i mladih su upravo mesta na kojima se ovaj vid nasilja svakodnevno dešava!

424729_474597062570574_1660505648_n

Istraživanje o elektronskom nasilju

U našoj školi izvršeno je  istraživanje o digitalnom nasilju putem ankete. Istraživanje se  odvijalo u okviru zajedničkog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Jedinice za prevenciju nasilja, UNICEF-a i kompanije Telenor, “Zaustavimo digitalno nasilje”, čiji je cilj prevencija zloupotrebe digitalnih medija i podizanje svesti o ulozi i značaju digitalnih medija u savremenim uslovima života.

Pod digitalnim nasilјem podrazumevamo sve one slučajeve kada neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, kameru, računar i sl.) da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio.
Karaktristike uzorka Trogodišnji obrazovni profil: drugi razred 32 učenika, treći razred 34 učenika Ukupno 64 učenika

Davao/la lične podatke (ime i prezime, broj telefona, adresu, mejl, svoju fotografiju i sl.) osobama koje ne poznaješ lično i koje nisi uživo sreo/la

Picture1

Continue reading

Digitalno nasilje (cyber bullying)

Pod digitalnim (elektronskim) nasilјem podrazumevamo sve one slučajeve kada neko koristi elektronske uređaje (mobilni telefon, kameru, računar i sl.) da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio.
Elektronsko nasilje  (cyber bullying) je bilo koji oblik slanja971787_376978732406035_1365267164_nneprimerenih poruka, slika, videa osobama koje ne mogu da kontrolišu ove postupke i imaju za cilj uznemiravanje, povrđivanje, druge osobe. Elektronsko nasilje obuhvata uhođenje, vređanje, širenje nasilnih uvredljivih komentara, snimanje okrutnih video snimaka zlostavljanja ljudi i životinja,  slanje pretećih poruka, slanje neprimerenih poruka, virusa, lažno predstavljanje odnosno korišćenje potpuno lažnog identiteta ili krađa tuđeg identiteta.  Najveći problem jeste proizvodnja i distribucija dečije pornografije i pedofilija, najnemoralniji oblik nasilja na internetu. Dakle, oblici nasilja na internetu su raznovrsni i svaki od njih ima neke negativne posledice na stvarnis svet.
Digitalnim nasilјem ne smatramo slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje, kao ni prijatelјska zadirkivanja i prepirke preko telefona ili interneta.
Postoji nekoliko bitnih razlika između virtuelnog nasilja i, da tako kažemo, običnog vršnjačkog nasilja.
Vršnjačko nasilje dešava se u direktnom fizičkom i/ili verbalnom kantaktu nasilnika i žrtve, dok se cyber nasilje dešava indirektno odnosno aninimno, preko različitih uređaja (računar, mobilni telefon, televizija). Vršnjačko nasilje dešava se na teritoriji škole, dok se syber nasilje dešava gotovo svuda, u školi, u kafiću, na ulici, u kući, apsolutno svuda gde imamo pristup internetu. Elektronsko nasilje prisutno je non-stop, 24 h. Publika na internetu je mnogo319145-cyber-bullyingbrojna i informacije se na internetu šire zapanjujućom brzinom (danas na internet mreži je prisutno 2 milijarde ljudi). Nasilnici mogu da ostanu anonimnii da se kriju iza lažnih profila, što stvara osećaj straha kod žrtve, a predstavja dalji podsticaj za nasilnika da nastavi dalje da ovim ponašanjem. Bez fizičkog kontakta žrtva nema osećaj koliko je ovaj vid nasilja opasan i štetan. Žrtva elektronskog nasilja može da bude bilo ko, bez obzira na godine, profesiju.
Na internetu je pored cyber nasilja  raširen i govor mržnje, osnosno mržnja, netrpeljivost i diskriminacija usmerena ka različitim nacijama, veroispovestima, etničkim grupama, boji kože, seksualnoj opredeljenosti itd. Iz tog razloga Savet Evrope započeo je kampanju usmerenu na borbu protiv govora mržnje u virtuelnom svetu pod upočetljivim nazivom HATE ME-young people for human rights online.
Posetite stranicu Saveta Evrope Hate Me
i pročitajte na koji način vi možete da postanete deo ove kampanje.
U kampanju se aktivno uključila i naša država, odnosno Ministarstvo omladine i sporta, a ministarka na ovu temu kaže: “Posledice govora mržnje i diskriminacije na Internetu sve više osećaju i u realnom svetu.
Evo i zvaničnog videa kampanje Hete Me, sa upečatljivim početkom-Govor mržnje je možda anoniman, ali njegove žrtve su stvarne! Pogledajte ostatak videa.
483826_331633890292897_1962154457_n
Za kraj jedan zanimljiv  prikaz viđenja interneta danas. Ali ukoliko se zamislimo, ova slika može da nam ukaže na jedan od ozbiljnih problema, lažno predstavljanje i lažni identiteti.
Na internetu nikada ne znate sa kim ste zaista u kontaktu i zato uvek prvo dobro razmislite pre nego što ćete da podelite neku informaciju!