Intervju: bezbedan internet.

Ove nedelje postavili smo nekoliko pitanja psihologu u našoj školi na temu bezbednog interneta. Evo šta nam je odgovorio.

 

 Šta je za Vas bezbedan interenet? 

Psiholog: Bezbedan internet odlikuje psihičku i fizičku zaštitu osobe prilikom obavljanja aktivnosti na internetu. U okviru bezbednog interneta korisnici mogu da se edukuju, zabave i komuniciraju na način u kom se poštuju njivhova ličnost, privatnost i prava. Drugim rečima bezbedan internet podrazumeva zaštitu osobe od zloupotrebe i svih negativnih efekata interneta.

Koje opasnosti vrebaju na internetu? 

Psiholog: Postoji širok spektar opasnosti sa kojima se možemo susreti na internetu. To mogu biti od sitnih uvreda, prozivki, narušavanja privatnosti pa sve do širenja nacionalne netrpeljivosti, diskriminacije, krađe, trgovine ljudima, sekskualne zloupotrebe, itd.

 

O čemu sve treba voditi računa kada smo na internetu i na šta biste voleli da upozorite decu i mlade kada je u pitanju internet?

Za bezbedno korišćenje interneta neophodno je da mladi preduzmu nekoliko koraka. Za početak je važno da instaliraju zaštitne softvere. Takođe se savetuju da ne šalju fotografije i drugi materijal koji može druge da uvredi. Ne bi trebalo da komuniciraju i prihvataju sastanke sa nepoznatim osobama. Ukoliko se osećaju ugroženim prilikom korišćenja interneta, neophodno je da obaveste svoje roditelje. Ono što je najbitnije za mlade da smanje rizik od potencijalnih opasnosti na internetu neophodno je svakodnevna edukacija i povećanje računarske pismenosti.

 

Da li imate neke savete ili preporuke za roditelje?

Psiholog: Roditelji se savetuju da razgovaraju sa svojom decom o mogućim opasnostima na internetu. Bilo bi dobro da se i oni sami edukuju i povećaju svoju računarsku pismenost. U nekim situacijama roditelji mogu da koriste opcije blokiranja pojedinih internet stranica, za koje smatraju da su rizične po njihovu decu. Poželjno je takođe da imaju pristup profilima socijalnih mreža kao što je fejsbuk i nalozima za elektronsku poštu.

 

Da li znate za neki slučaj zloupotrebe interneta iz naseg okruzenja?

Psiholog: Svakodnevno na televiziji možemo čuti za primere zloupotrebe interneta kao što su lažno predstavljanje, diskriminacija, vređanje, itd. U privatnom životu, kao i u školi u kojoj radim sam se takođe neretko susretao sa ovom problematikom. Istraživanje koje smo sproveli u školi govori da su učenici mnogo češće žrtve zloupotrebe interneta nego što to znaju njihovi roditelji i profesori. Ovaj podatak skreće pažnju da je neophodno da se sistematičnije pozabavimo ovom problematikom.

 

Hvala psihologu Bogdanu na odgovorima i savetima koje je uputio svima nama koji smo korisnici interneta.

555845_402887569802497_339143725_n

No Hate Speech Movement (Pokret protiv govora mržnje)

179071_126287354225510_1538289655_n

Generalni direktorat za demokratiju Saveta Evrope pokrenuo je globalnu kampanju za borbu protiv govora mržnje na Internetu, čiji je cilj smanjenje nasilja u virtuelnom prostoru i stvaranje bezbednijeg internet okruženja. Kampanja će biti jedan od prioriteta omladinskog sektora SE za period 2013-2015. godine, a sve zemlje-članice su pozvane da je aktivno sprovode na nacionalnom nivou uz uključivanje svih relevantnih aktera.

Kampanja podstiče upoznavanje mladih u Srbiji sa pitanjima (zlo)upotrebe Interneta, diskriminacijom i govorom mržnje na socijalnim mrežama i njihovim posledicama. Cilj je promocija pravilne upotrebe Interneta među mladima, naročito imajući u vidu skorašnje zabeležene slučajeve nasilja putem Interneta.Dres

Kako teče kampanja u Srbiji pogledajte putem linka: Ministarstvo omladine i sporta-borba protiv govora mržnje

NE govoru mržnje na internetu rekli su i igrači Crvene zvezde i Partizana.

Pogledajte video: Večiti derbi-Na govoru mržnje RTS

Pogledajte promotivni VIDEO kampanje

Vise o kampanji pogledajte na zvanicnoj stranici Saveta Evrope putem LINKA

ili na zvaničnoj internet stranici NoHateSpeechMovement

i prikljućite se Pokretu!

 

Šta je digitalna senka? (Digital shadow)

Digitalna senka je kolekcija informacija o nama samima, koju mi ostavljamo on line, postujući različite tekstove, slike, lajkujući stranice itd. Šta ukoliko neka od informacija dospe u pogrešne ruke i zloupotrebi se? Svi smo izloženi istom riziku i na nama je odgovornost da sačuvamo informacije za koje ne bismo hteli da budu iskorištene na negativan način.

Share or not to share? That is the quastion :)

Kao što je naš izbor šta ćemo na društvenim mrežama deliti, tako je i naš izbor da sačuvamo privatnost. Kada jednom podelite nešto online, moguće je da će taj sadržaj kasnije biti teško ukloniti sa interneta. Budite pažljivi i dobro razmislite pre nego što podelite neku informaciju o svom ličnom životu. Neke mreže i sajtovi podrazumevaju da sve što podelite na njima je njihovo vlasništvo i sa ovim podacima mogu da postupaju kako oni žele. Zapitajte se, da li ovi podaci treba da budu njihovo vlasništvo?

Facebook besplatan? Ili ipak nije…

Ako vam postavim pitanje, šta je Facebook, siguran sam da će 99% vas reći da je to društvena mreža, koja vam “pomaže da se povežete i podelite sadržaje sa osobama do kojih vam je stalo.” Tako barem piše na naslovnoj stranici Facebook-a. I to je istina. Zapravo deo jedne veće, šire istine.

Da li ste primetili kada se logujete na Facebook da na ulazu piše: Facebook-marketing-promotion“Besplatno je i uvek će biti!” Super! Najzad, nešto da je besplatno i dobro! A da li je stvarno tako? I kako to da je Facebook kao firma tako bogata i vredna, ako sve daje za džabe?!

Sada treba da se vratimo na onu naslovnu stranicu Facebook-a, gde se objašnjava da je to mesto gde možete da se povežete sa osobama do kojih vam je stalo i da podelite sadržaje. Da se povežete i podelite sadržaje! To je ključna rečenica!

Prosečan korisnik posmatra to kao vezu između prijatelja i share-ovanje 5268732048_9c693385b2_zvidea, slika, statusa, itd. Ali Facebook ne gleda na to tako. U njihovim očima veza se ostvaruje između klijenta i korisnika. Ali ko su onda te osobe do kojih nam je stalo? Pa zapravo i jeste besplatno, ali ne korisnicima! Polako, čekaj, stani. Kako ne korisnicima? Pa ja sam taj koji koristim Facebook i nikad nisam ništa platio, kako sad da korisnicima nije free?! Odgovor je jednostavan. Onaj koji ne plaća nije korisnik. On je proizvod! Da, dobro ste pročitali. Mi nismo korisnici Facebook-a, mi smo njegov proizvod. Mi smo ti na kojima Facebook zarađuje i stvara bogatsvo, prodavajući nas, prodavajući naše prijateljstvo, naše veze, naša interesovanja, naše bračno stanje, itd.

Sve ono što smo upisali u “About me” rubriku je na prodaji. A ko kupuje? Svi. Od političkih partija preko proizvođača sportske opreme do mini marketa. Na osnovu naših interesovanja Facebook promoviše određene “fan stranice” i prikazuje nam informacije, sadržaje, koje bi korisnici Facebook-a (oni koji plaćaju) želeli da podele sa nama (proizvodom), kako bi se mi u neko dogledno vreme odlučili na neku akciju i postali njihov korisnik u realnom svetu, tj. korisnik one kompanije koja je korisnik Facebook-a. Malo konfuzno? Slažem se.

Primer.

imagesPošto sam strastveni ljubitelj sira, “lajkovao” sam stranicu određenog proizvoča. Počeo sam da share-ujem njihove slike, objave. I korisnik sam njihovog proizvoda u realnom svetu. Prvenstveni cilj je zadovoljen. I šta se desilo? Poslednjih dana uporno dobijam predloge da “lajkujem” stranicu drugog proizvođača tog proizvoda. Šta se desilo. Facebook je primetio da ja aktivno učestvujem na toj stranici, iz čega je zaključio da ja volim sir. Time me je stavio u jednu grupu svojih proizvoda koje može da nudi svojim ostalim korisnicima, melakrama, u ovom slučaju, nadajući se da ću “lajkovati” i taj proizvod, i u realnom svetu postati korisnik tog brenda. Facebook je na dobitku jer je prodao svoj proizvod svom kupcu, a taj kupac je zadovoljan jer je dobio potencijalnog korisnika njegovih proizvoda. Jasnije?

Preuzeto sa sajta: Homepage-besplatno je i uvek će biti?

Emotivni Facebook <3

Od sada će naši Facebook prijatelji, ili možda i šira publika,

da znaju još više o nama, šta trenutno radimo i kako se osećamo.

New-Choices-Coming-To-Your-Facebook-Status-Update-Box

 

Da li ste primetili novine na svom timeline-u? Kada želite da napišete status, pored dosadašnjih opcija za biranje sa kim, kada i gde, pojavio se novi simbol – emotikon. Šta on predstavlja?Untitled0-300x92

Klikom na njega javlja vam se padajući meni sa nekoliko opcija: Feeling, Watching, Reading, Listening to, Drinking, Eating. Dakle, možete da pišete sve manje kako biste mogli da se izrazite kako ste i šta radite. Untitled-300x215Za svaku od opcija nalaze se dodaci: Feeling – ima nove emotikone; Watching nudi televizijske programe, filmove; Reading – knjige; Listening to – grupe, pevače, pesme; Drinking – razne vrste pića; Eating – pogađate, hranu.

Gde su knjige, pića, hrana, programi – tu su brendovi, prozvođači, usluge koji su prisutni na najvećoj društvenoj mreži. Jasno je kao dan da Facebook želi da obogati korisničko iskustvo, animira korisnike novim opcijama, ALI i unapredi način promocije brendova.

r-FACEBOOK-EMOTICON-large570

Za sada nije jasno na koji način Facebook generiše opcije, ali ne preostaje nam ništa drugo nego da pratimo. :)
Šta vi mislite o ovim promenama?

 

 

Preuzeto sa: Homepage-facebook je ostao emotivan

Virtuelno postaje stvarno(st)

Virtuelno postaje stvernost je projekat organizacije Libero iz Beograda. Cilj projektа predstаvljа borbu protiv svih oblikа diskriminаcije, govorа mržnje i mаltretirаnjа u virtuelnom svetu, kаo i podizаnje svesti o posledicаmа koje tаkvo ponаšаnje imа nа stvаrne živote mlаdih ljudi.

U okviru kampanje i u Somboru su održane 4 radionice na temu “Facebook naša lična karta i u stvarnom svetu” koje su imale za cilj edukaciju mladih o internet nasilju, ponašanju u virtuelnom svetu  i načinima zaštite podataka na društvenim mrežama.

 

Pročitajte članak i radionicama u Somboru: VPS u Somboru

Posetite  Fb stranicu Virtuelno postaje stvarnost

ili zvaničnu web adresu kampanje

Preuzmite brošuru VPS od A do Z

 

 

Tinejdžeri na društvenim mrežama

Mladi korisnici Facebook-a

nemarni prema privatnim podacima

Tinejdžeri više nego ikada objavljuju privatne podatke na društvenim mrežama, bez razmišljanja o posledicama, pokazuje najnovije istraživanje Pew Foundation. Deca olako objavljuju brojeve telefona, fotografije i druge privatne podatke na Facebook-u. facebook-instagram-teens  

facebook-screen-shot-1305207672Deca sve više vremena porovode na Facebook-u i Twitter-u, iako postoje dokazi da su društvene mreže dostigle vrhunac još pre dve godine, s obzirom da se broj tinejdžera koji svakodnevno posećuju Facebook-ov sajt nije promenio od 2011. godine. Entuzijazam kada je u pitanju Facebook među tinejdžerima slabi, a mladima se ne dopada sve veći broj odraslih na sajtu kao i dosadni prijatelji koji objavljuju apsolutno sve.

Ipak, uprkos slabljenju entuzijazma tinejdžera za Facebook, sajt je i dalje mesto na kome se odvija značajan deo druženja dece koja se nehajno ponašaju prema privatnim podacima koje objavljuju na svojim profilima.

Prema podacima koje je objavila Pew Foundation, 91% dece objavljuje svoje fotografije na Facebook-u, 71% objavljuje naziv škole, 71% facebookshirt0520objavljuje grad u kome živi, 53% objavljuje svoje email adrese, 20% svoje brojeve telefona, 82% objavljuje svoj datum rođenja, 62% status veze a 24% objavljuje svoje privatne video snimke.

Trećina ispitanika (33%) je priznala da su prijatelji na Facebook-u sa ljudima koje ne poznaju, a jedan od šest učesnika u istraživanju je imao neprijatno iskustvo susreta na internetu sa “čudnim neznancem”.

Roditelji i dalje strahuju od susreta svoje dece sa nepoznatim ljudima, samo što je sada verovatnije da bi to mogao biti nervozni stranac ispred web kamere, nego neko slatkorečiv ko će detetu na primer ponuditi prevoz do škole.

Jedan od četiri roditelja iskazao je zabrinutost zbog toga što oglašivači imaju pristup privatnim podacima dece.

Ipak, utešno je otkriće da je polovina tinejdžera u nekom trenutku odlučila da ne objavi nešto što bi moglo izgledati loše u budućnosti, a samo 4% mladih ispitanika je reklo da im je nešto što su objavili prouzrokovalo lične i porodične probleme.

Tekst preuzet sa: Informacija

facebook

facebook (Photo credit: sitmonkeysupreme)